ponedjeljak, 20. travnja 2020.
subota, 27. srpnja 2019.
Kapitalizam je najstra{nija epizoda u razvoju ljudskog
drustva. Novac – diktator i stvaralac svih
vrednosti devalvira pravdu , istinu i su{tinu zivota.
Naftna industrija, industrija oru`ja, farmaceutska
industrija kao mo}ne finansijske structure uti~u na sveop{ti haos.pun obmana, prinuda, bes~a{}a!
Reklama, najmo}miji kapitalisti~ki izum raspame}uje
laznim ponudama koje unistavaju i ljudske `ivote.
Svi skora{nji i teku}i ratovi ilustruju nelogi~nost
pravde i ljudskog prava pre svega na `ivot!
Hirovitost politi~kih struktura gospodari
ljudskim `ivotima. U ime *ljudskih prava* oduzima se osnovno ljudsko pravo
bogomdano na `ivot! Sto manje pravde, to vi{e aplauza! Na`alost, u tunelu mraka
ni tra~ka svetlosti ! Struktura ljudskog mozga je postala program ne~asnih
svetskih mo}nika.
petak, 8. veljače 2019.
Pi{i
tako da re~ima bude tesno, a mislima {iroko
Ivo
Andri}
Izme|u dve reke,
izme|u dve planine
Izme|u vedrog neba Nebeskih stolica
I zelenih {uma i livada
Ku}e kao bele pe~urke.
Narod svaku misao pretvorenom u re~ raspevava neobicnim
naglaskom.
Tu je sve bru{eno - bistri um, re~, pokret, pesma - BRUUS
O njima pevam, a nije ni pesma ni pri~a. Ni haiku ni
poezija!
Tu su se iznedrili svi oni kakvih nigde nema,
individualisti, a isti sklopili su mozaik vredan pomena.
petak, 11. siječnja 2019.
srijeda, 2. siječnja 2019.
subota, 25. kolovoza 2018.
kad ona zakuca...
odeljak
Kad
ona zakuca nema ho}u ne}u
Ne mislim o zlu - mlada, zdrava . Normalno, bog je
mladost darovao za u`ivanje. Sve oko mladog bi}a se uskladilo da bude lepo. Pa
tek hirovi ho}u - ne}u. I sa ove stene sam skakala u vodu, i sa ove litice sam
skakutala u dolinu i silnoj ki{i i vetru prkosila. Pljunem na izazove
opasnosti, straha i smrti! Mladost juri{a, to je zakon prirode. Nema ^ekanja -
sve i sada! Ne u~i me bolu za druge. To je kratkotrajan profan ose}aj upisan u
nekom bon-tonu koji se svodi na glupe floskule + `ao mi je, izvinite, budite
pozitivni. Pljuckam, na okolne nevolje/ Otvaram vrata kome ho}u - kome ne}u ,
ne}u!
Sve to traje, traje, traje…
Neko kuca! Ne otvaram. Ali, ONA se u{unja - drsko, bezobrazno, bahato!
Nema
vi{e ludovanja, Milice! Ja kucam zbog
bon-tona, a ulazim bez izvolte.
Setih se . Vi{e ne ska~em sa stene,
vi{e ne prkosim ni povetarcu, ne mogu sebi da ka`em izvini, `ao mi je.
Sa {takama pod mi{icama ne se}am se nikakvih vratolomija, u debelim djekama
branim se od povetarca, ne mogu ni da pljucnem osu{enim usnama.
Mogu li
se pomiriti sa neminovno{}u kad ONA zakuca. Nema vi{e HO]U - NE]U!
subota, 18. kolovoza 2018.
ponedjeljak, 12. veljače 2018.
Bru{enje brusa ili
arogancija i servilnost
Mala varo{
iznedrava vaskolike ~ak drasti~ne suprotnosti koje opstojavaju u ~vrstoj simbiozi. Zato i samo zato gra|ani male varo{i kao i svih mikro sredina nikada nisu gra|ani
ve} malogra|ani. litanja, preplitanja, paranja, krpljenja, konstantno svadjaju i
mire individue i klanove.
U svoj rodni
kraj navratim jednom godi{nje o~ekuju}i neki civilizacijski pomak, ali.
Prava sa dva
smera - arogancija i servilnost preseca zdrav razum. I neizbe`ni je dekor svih mojih
susreta sa dragim sugradjanima - jedni gladaju mimo mene , a drugi se
tragikomicno keze u podani~kom osmehu. I gledam samo ta dva fizikusa. Uvek }e
ih biti jer su jedni drugima nasusni hleb,
a ja stalno zbunjena i uvredjena. Ipak,
bolje razumem arogantne - predvidivi su. Sueta im se obilato hrani drugima
nepredvidima. E, to je rulja ! A zajedno ih na turbofolk izmili toliko koliko
ih nema - umno`e se! Ta gomila `ivi mit o
nebeskom narodu i svim dobijenim bitkama od Boja na Kosovu.Volterova teza o definisanosti ~oveka , a slu~ajnosti nacije iskljucuje me
iz konteksta nacionalisticke euforije.
Zaklju~ak.
Pi{em gluposti o ne~emu {to je davno ispri~ano i napisano. Iluzija o nekom
boljem svetu tamo gde sam slu~ajno rodjena je samo iluzija. Ipak, ~ekam.
Varo{i
moja, gradjanska i malogradjanska, ipak }u opet do}i da se nadi{em tvog ~istog
planinskog vazduha. A to je, ipak, ne{to.
četvrtak, 3. studenoga 2016.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)